INSTITUT DRUŠTVENIH NAUKA



AKADEMICI

Akademik Mihailo Marković

Mihajlo Markovic CV

Rođen je 24.februara 1923. u Beogradu. Drugu beogradsku gimnaziju završio je 1941. godine. Učestvovao je u Narodno oslobodilačkoj borbi i bio je kapetan JNA. Posle rata, završio je studije filozofije na Filozofskom fakultetu Beogradskog Univerziteta. Za asistenta na Filozofskom fakultetu je izabran 1951. godine, a za predavača dve godine kasnije. Doktorirao u Beogradu 1955. godine na temu „Formalizam u savremenoj logici“, a 1956. na Univerzitetu u Londonu sa temom „Pojam logike“. Od 1963. godine bio je redovan profesor, a od 1966. do 1967. godine i dekan Filozofskog fakulteta. Sa Fakulteta je, kao „politički nepodoban“ suspendovan 1975., a otpušten 1981. godine. U Centru za filozofiju i društvenu teoriju Instituta društvenih nauka je radio od 1981. do odlaska u penziju 1986. godine.

Držao je predavanja na brojnim univerzitetima u Evropi, Americi, Meksiku, Japanu. Počasni doktorat nauka dobio na Univerzitetu u Lundu, u Švedskoj. Bio je ko-predsednik Međunarodne humanističke i etičke Unije, podpredsednik Međunarodne Unije za istraživanje budućnosti, član Međunarodnog filozofskog instituta u Parizu, bio je glavni urednik časopisa Praxis International i drugo.

Za dopisnog člana SANU izabran je 1963. godine, a redovni član je postao 1983. godine. Bio je zamenik sekretara Odeljenja društvenih nauka (1985-1989), a sekretar istog Odeljenja od 1998. do 2001 godine. Za člana Predsedništva SANU je izabran 2002., a potom i za predstavnika SANU u Međunarodnoj akademskoj uniji u Briselu. Bio je aktivan i u akademijinim radnim telima: Odbor za filozofiju i društvenu teoriju, predsednik; Međoodeljenjski odbor za zaštitu životne sredine; Odbor za proučavanje stanovništva; Grupa za ustavnopravna pitanja; Međuakademijski odbor za filozofiju i društvenu teoriju; Odbor za Rečnik pojmova iz oblasti likovnih umetnosti; Međuodeljenjski Odbor za ljudska prava i nacionalne manjine.

Bio je počasni doktor Univerziteta u Londonu, a dobitnik je najviših priznanja: Sedmojulska nagrada SR Srbije, 1962. (za delo "Dijalektička teorija značenja"); Oktobarska nagrada Beograda, 1989; Medalja za hrabrost; Orden zasluga za narod 3 reda; Orden bratstva i jedinstva 2. reda; Orden rada 3. reda.


Glavna dela:

  • Formalizam u savremenoj logici, Kultura, 1957
  • Dijalektička teorija značenja, Nolit, 1961
  • Humanizam i dijalektika, Prosveta, 1967
  • Preispitivanje, Srpska književna zadruga, 1972
  • Dialektik der Praxis, Suhrkamp, 1968
  • From Affluence to Praxis: philosophy and social criticm, The University of Michigan Press, 1974
  • The Contemprorary Marx. Essaѕs on Humanist Communism, The Bertrand Russel Peace Foundation, 1974
  • Self-Managing Socialism (vol. I, II, edited by Branko Horvat, Mihailo Markovic, Rudi Supek), International Arts and Sciences Press, 1975
  • PRAXIS : Yougoslav essays in the philosophy and methodology of the social sciences (edited by Mihailo Marković and Gajo Petrović), D. Reidel Publishing Company, 1979
  • Democratic Socialism: theory and practice, The Harvester Press, St. Martin’s Press, 1982
  • Filozofski osnovi nauke, SANU, 1981
  • Sloboda i Praksa, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1997
  • Društvena misao na granici milenijuma, Službeni list SRJ, 1999
  • Preminuo je 7. februara 2010.

Monografije

Zbornici