ИНСТИТУТ ДРУШТВЕНИХ НАУКА

Одржана конференција Стратешки токови 2019. (ВИДЕО)

slika za vest

 

Међународна конференција Стратешки токови 2019. – Избори за Европски парламент и будућност Европе у организацији Форума за стратешке студије (ФОРСТ) Института друштвених наука (ИДН) и под руковођењем председника ФОРСТ-а др Невена Цветићанина се одржала у Институту друштвених наука у Београду у петак 14. јуна 2019. године. (ВИДЕО ПРВА СЕСИЈАВИДЕО ДРУГА СЕСИЈАВИДЕО ТРЕЋА СЕСИЈА)


На Конференцији је било речи о изборима за Европски парламент који су се одржали од 23. до 26. маја 2019. године, а који су у аналитичким и дипломатским круговима оцењени као кључни и преломни по будућност Европске уније. Одавно неки избори за Европски парламент нису привукли оволику пажњу, што је последица чињенице да су се они одржали у специфичним геополитичким околностима које су обележили конфликти интереса међу глобалним геополитичким силама (САД, Кина, Русија) и међу различитим глобалним идеолошким наративима (либерални вс. популистички), што се све скупа одразило на процесе у Европи и Европској унији.

Конференција је организована неколико недеља након завршетка ЕУ избора када су се већ знали њихови резултати, како би размотрила могућности да различите европске политичке групације образују већину за избор Европске комисије, руководства Европске централне банке и других европских институција. Циљ Конференције је био да те могућности размотри, као и да понуди предвиђања шта евентуални различити постизборни сценарији у формирању европских институција значе за будућност Европске уније и Европе у целини.

У раду конференције су учествовала значајна имена европске политике као што је Ханес Свобода (Аустрија), бивши председник прогресивне алијансе социјалдемократа и демократа у Европском парламенту и Тилман Кубан (Немачка), председник уније младих Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), који је млада звезда у успону немачке и европске политике. У раду Конференције је такође учествовала шефица преговарачког тима Србије за преговоре са ЕУ (Др Тања Мишчевић), представници Министарства спољних послова Србије (Др Душко Лопандић), представници дипломатског кора, гости из министарстава спољних послова региона, угледни научници и аналитичари из Европске уније и региона и угледни академски истраживачи који се баве истраживањем међународних односа и глобалних стратешких токова.

Конференција је у низу занимљивих панела, излагања, анализа и предвиђања покушала да пронађе одговор на питање о будућим токовима унутар Европске Уније након избора и о будућим тенденцијама у односима Европске уније и Западног Балкана, као и о будућности процеса придруживања Србије Европској унији.

Закључци конференције и најважнији делови излагања гостију конференције могу бити веома корисни Републици Србији у формирању будућих јавних политика у области спољне политике, европских интеграција, безбедности и стратешког усмерења Републике Србије у будућим годинама. Ове закључке и најважније делове излагања гостију дајемо у наставку као преглед најважнијх момената излагања гостију у оквиру три панела конференције. Они изражавају ставове гостију и излагача корисне за даљу анализу токова унутар ЕУ и односа између ЕУ и Србије и не нужно увек и ставове организатора конференције.

Европска унија и Балкан након Европских избора

“Изузетно је битно да следећи председник Европске комисије и следећи комесар ЕУ за проширење имеју у својој агенди проширење ЕУ на Западни Балкан, а да ли ће то бити тако знаћемо након избора нових европских органа у другој половини године”

Проф. др Тања Мишевић, шефица Преговарашког тима за вођење преговора о приступању Републике Србије Европској унији

“Простор политичког мејнстрим центра у ЕУ се сужава, а са њим и простор за даља проширења. Могуће је да имамо у наредној Европској комисији комесаре различитих усмерења и различитих идеолошких оријентација и вероватно ће наредна Европска комисија бити идеолошки хетерогенија од претходних што може имати последице по наставак процеса проширења”
Ханнес Сwобода, бивши члан Европског парламента и бивши председник Прогресивне алијансе социјалиста и демократа у Европском парламенту

“Реалност након избора за Европски парламент је да су популисти остварили успех у 4 од 7 највећих европских држава. Најактуелнија тема у вези проширења кроз коју ће се видети даља дешавања у вези са тим је отварање преговора са Северном Македонијом и Албанијом. Јавност на Балкану треба објективно информисати, не само о предностима чланства у ЕУ, већ и о евентуалним манама тог чланства”

Јања Класинц, Министарство иностраних послова Словеније

“Не постоји више логика проширења по аутоматизму у Европској унији и Европска унија тренутно нема визију проширења. За Европску унију су тренутно примарни односи са “слоновима” попут нове администрације у САД, Русије и Кине.”

Др Душко Лопандић, Министарство спољних послова Републике Србије

“Пре неколико година почео је да се мења светски либерални систем и у току је глобална промена вредности које су све мање либералне. Европска унија није више привлачна за земље нечланице као некад, али она и даље може бити значајни подстицај да се изврше нужне реформе и уреди друштво”
Др Огњен Прибичевић, Форум за стратешке студије Института друштвених наука

Европска унија и Балкан у годинама пред нама

“Европска унија је у својеврсном економском надметању са САД и Кином. Преговори ЕУ са државама које нису чланице су мање преговори, а више процес прихватања ЕУ стандарда од тих држава. Добра вест је да постоји макро регионална стратегија (Мацро Регионал Стратегy) Европске комисије за Балкан”

Јоханнес Јунг, комесар за европске интеграције и владавијну права у Министарству правде и европских интеграција Баден-Виртенберга

„Европска унија је жива и здрава. Она је најпогодније решење за државе Западног Балкана“

Тине Крачун, директор Института за стратешка решења у Љубљани

„У Европској унији је тренутно присутна криза лидерства, те ћемо вероватно ускоро имати нову генерацију лидера у ЕУ која ће бити на средњем путу између либерализма и популизма“

Др Невен Цветићанин, председник Форума за стратешке студије Института друштвених наука

„Највећи проблем Европске уније тренутно и дугорочно је контрола граница и проблем миграната“

Слободан Зечевић, Институт за европске студије

„Такозвани Спитзенкандидат (званични кандидат највећих политичких европских групација) вероватно неће бити нови председник Европске комисије. Европска унија све више постаје мала економска регионална сила, којој је потребна геополитичка визија за сарадњу са глобалним играчима. Европска унија треба геополитичку визију“

Срђан Мајсторовић, председник Управног одбора Центра за европске политике

Суочавање ЕУ са проблемима; економске неједнакости, мигранти, криза лидерства, односи са геополитичким суперсилама (САД, Кина, Русија)

„Требамо мању и паметнију Европску комисију, са максимално 14-15 чланова и портфеља. Морамо да направимо Европу већом у великим стварима и мањом у малим. Расправа о следећем председнику Европске комисије је заправо расправа о следећем моћном политичару након Ангеле Меркел у ЕУ“

Тилман Кубан, Хришћанско-демократска унија Немачке (ЦДУ)-Председник уније младих ЦДУ

„Јачање Европске уније није само питање економије већ и питање инфраструктуре јер су запад и исток Европе слабо инфраструктурно и саобраћајно повезани. Европска унија треба да успостави квалитетне односе са геополитичким силама попут САД, Кине или Русије и за то јој требају лидерство и визија“

проф. др Боштјан Удович, Факултет друштвених наука Универзитета у Љубљани

„Демократски дефицит је је један од највећих проблема Европске уније“

Проф. др Гордана Гасми, Институт за упоредно право

“Сада имамо равнотежу великих сила на Балкану које су се ту судариле, али на неконфликтан начин. Не постоји синергијски ефекат Русије и Кине на Балкану већ оне често ту имају супростављене економске интересе. Питање је који могу бити наши доприноси Европској унији, а да није само реч о прохватању миграната. Смеши нам се улога да будемо чувари граница ЕУ према мигрантима ”

др Милан Игрутиновић, Институт за европске студије

 

 

Монографије

Зборници